"zdravo", "dosta", "mesto", "fuj", "donesi" su samo neke od komandi koje bi pas trebao da nauči dok je još mali. Ono što je sigurno je to da za to treba imati mnogo strpljenja.

Neko kaže da od rase psa zavisi koliko će brzo naučiti i da li će uopšte naučiti bilo koju od ovih komandi. Ja smatram da kao što ljudi ne pamte, ne uče, ne razmišljaju, ne reaguju... istom brzinom, tako ni psi to ne mogu, ali ono što tvrdim je da svakog psa možete naučiti najosnovnijim komandama.

Komande koje sam navela moj pas zna da izvrši, naravno neke uz manje neke uz više ponavljanja ali ono što sam ja želela da postignem sa njom,nisam u potpunosti uspela, samo zbog toga što se nisam dovoljno trudila i nisam bila dovoljno uporna, nikako zato što je šarplaninac glup pas, kao što sam imala prilike da pročitam. 

"Naš" početak učenja, bio je od samog dolaska...maženjem šapice od samog dolaska u kuću, nakon nekog vremena postigla sam šta sam želela-da pružanjem ruke dobijem njenu šapu. Naravno uz to je polako sledila reč šapa, pozdrav i slično. Iako sam koristila dve , tri reči za istu komandu ona me je "razumela" i prućala šapu. Naravno...s obzirom na rasu, sada se samo ukućani mogu pozdraviti sa njom. 

Što se ostalih komandi tiče, verujem da je opštepoznato da psi nose obuću i pored igračaka koje imaju. Komanda "fuj" je sledila svaki put kada sam je videla da trči sa patikom ili je glođka. Naravno zapovednim tonom, oštro i ljutito sam vikala a zatim je zatvarala u kavez.Donesi i sedi su bile nateže komande, odnosno nateže ih je naučila jer je shvatila da sam je u početku  nagrađivala kada sedne ili donese prutić,a kasnije bih je samo pomazila. No dobro, i za to je postojao način-gladnog stomaka smo se "igrale" i naučila je, mada je nekada imala želju a se sama igra sa tim predmetima koje joj bacim i tako mene "iskulira".

Što se komande mesto tiče, njom je najlakše naučiti psa. Jednostavno kada je hranite,sa činijom u ruci izgovorite glasno:"mesto"  i prstom pokažite na kavez ili kućicu sve dok pas ne uđe,a  potom mu i dajte činiju, i tak svaki put. Posle dvadesetak dana, neče biti potrebe da pokazujete prstom na kavez, pas će već zapamtiti komandu.

Ono što je pored strpljenja i volje bitno je i ton kojim se izdaju naredbe. Ukoliko ste jednom tihi, drugi put glasni, pas vas neće razumeti, samo će se još više zbuniti i učenje neće imati pozitivan ishod. I naravno, bitno je da uvek ista osoba, po mogućnosti ona koju pas smatra gazdom, radi sa njim...Postoji mnogo knjiga čija je teba dresura, ponašanje, načini dresure i sl...koje vam mogu pomoći u dresuri, kako ovoj osnovnoj, tako i onoj mnogo ozbiljnijoj. Naravno tu su i lična iskustva prijatelje, poznanika, veterinara...i ovakvih i sličnih tekstova, blogova, koje vam mogu biti od pomoći. Puno sreće u dresuri i znajte da su STRPLJENJE i VOLJA jedino što Vam treba.

Posle silnih ne prospavanih noći, došle su a red druge muke!!!

Plazma! I to mlevena,sa mlekom!! Prvobitno moj, a kasnije i njen doručak!! E onda joj date malo salame, pa malo šunke, pa joj date parče mesa, pa viršlu koju ne pojedete...i dva po dva zalogaja, ona sita, ali sa tri meseca-danas joj je to "samo za zub", što bi se reklo.O poslasticama za štence, da ne govorim. Na to sam je tek navadila! Znate kako je kada ste u žurbi, niste ni vi doručkovali, nestalo vam suve hrane(granula), a još i kasnite na posao, a pas ne jede suv hleb?! Nezgodna situacija,ali se može na vreme sprečiti, tako što ćete smanjiti salamice i ostala mesišta koje dajete ljubimcu i povremeno mu dati suv hleb, pa ako je gladan on će ga pojesti,a pritom se nemojte sažaliti i dati mu nešto drugo, to je za njegovo dobro.

Za ovo vreme je polako počela da se razvija jedna lepa navika. Navika da se igra i druzi sa mačkom. Kao što je opšte poznato-ako odrastu zajedbno, neće se mrzeti, i tako je i bilo....

Malo mog iskustva..nek vam sluzi za nauk, da ne pravite greške koje sam pravila ja....

Pričali su mi: "Kraj leta, tada je došla je na ovaj ludi svet! Oke su joj bile zatvorene,nije ništa videla, kao i svaki pas po rođenju. Bila je jedna od tamnijih i sitnijih beba ali rasla je i napredovala bolje od svih!! Progledala je, dlaka je porasla, spavala je sve manje...Primila je prve vakcine, prošla kroz sve testove i dobila sve pohvale!!" ....90 dana,toliko je bila sa mamom i braćom! A onda je došao dan..dan kada će se odvojiti od njih, kada će ih sudbina razdvojiti.

Prvi dan je provela u kući! Ako bih je na trenutak ostavila samu počela bi da cvili, vrtela se po sobi i skakala po vratima! Eto prve greške-unela sam je u toplu kuću,dan je proleteo a veče koje je došlo je bilo hladno za nju! Onda je usledila prva noć! Prva u nizu mojih ne prospavanih noći i još jedna velika greška! Bila sam sa njom celu noć u šupici,spavala mi je na krilu, pokrila sam je bade mantilom!! Ona je mislila da sam joj mama a ja sam se tako i osetila!! Onda je došlo jutro i počela je da šeta po šupi-uzvrtela se, bila je gladna,a ja iscrpljena....DAN 1. PROŠAO SUPER KAKVI SU BILI OSTALI..