"zdravo", "dosta", "mesto", "fuj", "donesi" su samo neke od komandi koje bi pas trebao da nauči dok je još mali. Ono što je sigurno je to da za to treba imati mnogo strpljenja.

Neko kaže da od rase psa zavisi koliko će brzo naučiti i da li će uopšte naučiti bilo koju od ovih komandi. Ja smatram da kao što ljudi ne pamte, ne uče, ne razmišljaju, ne reaguju... istom brzinom, tako ni psi to ne mogu, ali ono što tvrdim je da svakog psa možete naučiti najosnovnijim komandama.

Komande koje sam navela moj pas zna da izvrši, naravno neke uz manje neke uz više ponavljanja ali ono što sam ja želela da postignem sa njom,nisam u potpunosti uspela, samo zbog toga što se nisam dovoljno trudila i nisam bila dovoljno uporna, nikako zato što je šarplaninac glup pas, kao što sam imala prilike da pročitam. 

"Naš" početak učenja, bio je od samog dolaska...maženjem šapice od samog dolaska u kuću, nakon nekog vremena postigla sam šta sam želela-da pružanjem ruke dobijem njenu šapu. Naravno uz to je polako sledila reč šapa, pozdrav i slično. Iako sam koristila dve , tri reči za istu komandu ona me je "razumela" i prućala šapu. Naravno...s obzirom na rasu, sada se samo ukućani mogu pozdraviti sa njom. 

Što se ostalih komandi tiče, verujem da je opštepoznato da psi nose obuću i pored igračaka koje imaju. Komanda "fuj" je sledila svaki put kada sam je videla da trči sa patikom ili je glođka. Naravno zapovednim tonom, oštro i ljutito sam vikala a zatim je zatvarala u kavez.Donesi i sedi su bile nateže komande, odnosno nateže ih je naučila jer je shvatila da sam je u početku  nagrađivala kada sedne ili donese prutić,a kasnije bih je samo pomazila. No dobro, i za to je postojao način-gladnog stomaka smo se "igrale" i naučila je, mada je nekada imala želju a se sama igra sa tim predmetima koje joj bacim i tako mene "iskulira".

Što se komande mesto tiče, njom je najlakše naučiti psa. Jednostavno kada je hranite,sa činijom u ruci izgovorite glasno:"mesto"  i prstom pokažite na kavez ili kućicu sve dok pas ne uđe,a  potom mu i dajte činiju, i tak svaki put. Posle dvadesetak dana, neče biti potrebe da pokazujete prstom na kavez, pas će već zapamtiti komandu.

Ono što je pored strpljenja i volje bitno je i ton kojim se izdaju naredbe. Ukoliko ste jednom tihi, drugi put glasni, pas vas neće razumeti, samo će se još više zbuniti i učenje neće imati pozitivan ishod. I naravno, bitno je da uvek ista osoba, po mogućnosti ona koju pas smatra gazdom, radi sa njim...Postoji mnogo knjiga čija je teba dresura, ponašanje, načini dresure i sl...koje vam mogu pomoći u dresuri, kako ovoj osnovnoj, tako i onoj mnogo ozbiljnijoj. Naravno tu su i lična iskustva prijatelje, poznanika, veterinara...i ovakvih i sličnih tekstova, blogova, koje vam mogu biti od pomoći. Puno sreće u dresuri i znajte da su STRPLJENJE i VOLJA jedino što Vam treba.