Kao što je poznato psi imaju različite karaktere, različit stepen nadražljivosti i zbog toga će se način ponašanja dresera preneti i na psa. Nekoliko puta smo imali prilike da vidimo kako tromo ponašanje dresera koči živost pokreta kod psa. Dreser mora dobro da poznaje psa, da ga neprestano posmatra kako bi zapazio sve promene u njegovom ponašanju. Dreser mora da bude energičan, čio, strpljiv, uvek da pazi na svoj glas, da ne zaboravi da komandu pohvale i pretnje izgovara jasnim glasom kako bi se one mogle razlikovati.

Potrebno je znati postupati sa psima, voditi računa o tipu njihove nervne aktivnosti. Na primer sa plašljivim psom treba postupati obazrivije nego sa hrabrim. Za vreme obuke može doći do napetih odnosa između dresera i psa i tada se javljaju izvesne negativne odlike kod psa a to je nepoželjno. U tim slučajevima dreser mora odmah da koristi preteći glas zahtevajući od psa da ispuni zapovest. Ako se pas inati dreser mora odmah da upotrebi najenergičnije mere, uključujući i lagani udarac prutićem kako bi pas ispunio ono što se od njega traži. A pošto pas to izvrši iz usta dresera treba da se čuju komande odobravanja i pohvale izgovorene mekim i prijatnim glasom. To čini osnovu uzajamnog odnosa psa i dresera. Taj odnos mora uvek biti protkan nečim lepim i dobrim.

Kad se dreser upoznaje sa psom mora biti svestan činjenice da zao pas može napasti a da pas kukavica može pobeći. Ponekad pas neće ni napasti ni pobeći nego jednostavno dozvoliti da mu se priđe ali stalno će biti na oprezu, sa nepoverenjem će pratiti pokrete nepoznatog čoveka i režati. U takvim slučajevima dreser mora da ispolji snalažljivost i opreznosti i najmanja neopreznost može da izazove velike neprilike. Ne snalažljiv i plašljiv dreser će se naći u nedoumici ili će čak pokušati da se povuče a tada ga pas može napasti. U takvim situacijama potrebno je nazvati psa po imenu, hrabro mu prići i uhvatiti ga za ogrlicu, i dalje mu tepati, pomilovati ga slobodnom rukom a drugom rukom zakačiti povodnik i labavo vezati njušku pantljikom, zatim izaći iz sobe i malo ga prošetati. Ako je pas bojažljiv treba sa njim nežno i pažljivo postupati.

Za vreme razvijanja navike tokom pomoćnog i specijalnog kursa dreser ima pomoćnika koji poznaje tehniku i teoriju dresure. I pomoćnik mora pravilno oceniti ponašanje psa, biti hrabar, vešt i tačno ispunjavati sve zahteve dresera. Kada je cilj da se kod psa razvije neprijateljski stav, u obuci pasa čuvara i graničara, uloga pomoćnika je veoma značajna. U dresuri pasa tragača, graničara i čuvara, potrebno je stalno menjati pomoćnika da se psi ne bi na njih navikli. U dresuri pasa tragača osnovni zadaci pomoćnika su ostavljanje tragova i pretraživanje mesta i prostorija. Veoma važnu ulogu pomoćnik ima i u dresuri pasa za vezu. Tada je pomoćnik u stvari i sam dreser i mora da psa pazi i hrani. U svakom slučaju dreser je taj koji rukovodi radom pomoćnika i podseća ih na njihove obaveze.

 

1) Moj zivot traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znaci patnju. Razmisli o tome pre nego sto me uzmes.

2) Voli me onakvog kakav sam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogucnost, da biram prijatelja i gospodara.

3) Daj mi vremena da shvatim sta od mene trazis.Pre nego sto me, u toku obuke, izgrdis - preispitaj sebe, mozda ti gresis ili ja ne mogu da shvatim sta ti zelis.

4) Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.

5) Ne ljuti se na mene i ne kaznjavaj me.Ti imas svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.

6) Pricaj sa mnom! I ako ti se cini da te ne razumem, ja ipak znam sta ti mislis i osecas.

7) Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.

8) Pomisli, pre nego sto me udaris, da te ja sa lakocom mogu ugristi, ali ja to nikada ne radim.

9) Ne uzimaj me kao igracku, dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vecna.

10) Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim i prestanem da se krecem. I o tebi ce se neko brinuti - starost je ista za sve.

11) Prati me na mom poslednjem putu... Nemoj nikada reci: "Ja to ne mogu da gledam" ili: "Neka se to dogodi u mojoj odsutnosti". S tobom je za mene sve lakse. Neka ti to bude dug za moju vernost i nasu lepu mladost.

12) Kada me vise ne bude bilo, nemoj tugovati, vec usreci nekog novog psa i voli ga kao sto si mene voleo.  

Prva nedelja: Danas punim nedelju dana. Kako je lepo biti deo ovog sveta...

Prvi mesec: Majka se odlično stara o meni. Zaista je majka za primer...

Dva meseca: Danas su me odvojili od majke. Ona je bila veoma uznemirena zbog toga i ispratila me je tužnim pogledom. Nadam se da će moja nova ljudska porodica brinuti o meni toliko dobro kao ona.

Četiri meseca: Odrastao sam veoma brzo i sve mi privlači pažnju.U mojoj kući žive i mala deca koja su mi kao mlađa braća. Često se igramo, oni mene vuku za rep a ja ih u igri povremeno malo gricnem.

Pet meseci: Danas su vikali na mene. Gazdarica je ljuta pošto sam se ispiškio u kući ali mi nikad nisu rekli gde bi trebalo to da radim. Sada spavam u hodniku . To mi se nimalo ne dopada.

Osam meseci: Ja sam jedan veoma srećan pas! Imam toplinu doma, i osećam se veoma sigurno i zaštićeno...Mislim da me moja ljudska porodica zaista voli. Celo dvorište je moje pa ja često prevaziđem sebe kopajući zemlju kao što su to radili moji preci da bi sakrili hranu. Moji i ne pokušavaju da me nauče novim stvarima pa je verovatno ovo što radim sasvim u redu.

Dvanaest meseci: Danas punim godinu dana. Odrastao sam pas. Međutim moji vlasnici kažu da sam porastao više nego što su oni očekivali.
Kako li su samo ponosni na mene!

Trinaest meseci: Danas su me vezali. Skoro da nisam mogao ni da se mrdnem, na sunce kada mi je hladno ili u hlad kada je vrućina. Kažu da će da me posmatraju i da sam nezahvalan. Ništa ne razumem.

Petnaest meseci: Sve se promenilo... Drže me zaključanog na terasici. Jako sam usamljen. Moja porodica me više ne želi. Ponekad čak zaborave da sam žedan ili gladan. Kada pada kiša, nemam ni krov nad glavom.

Šesnaest meseci: Danas su me sklonili sa terase. Bio sam siguran da su mi sve oprostili da sam skakao od sreće. Rep mi radi kao navijen. Štaviše, mislio sam da me vode u šetnju!!! Krenuli smo u pravcu autoputa kada su odjednom zaustavili auto, otvorili vrata i izašli napolje. Bio sam srećan misleći da ćemo ceo dan provesti u prirodi. Ne shvatam zašto su naglo zatvorili vrata i otišli. Stanite!!! Lajao sam! Bili su me zaboravili...Trčao sam za automobilom iz sve snage. Moja tuga je rasla kako sam ostajao bez daha a oni ubrzavali...Na kraju sam shvatio šta se desilo... Napustili su me.

Sedamnaest meseci: Uzalud tražim put kući, sâm i napušten. Lutajući tako, naišao sam i na neke dobre ljude koji su se sažalili na mene i dali mi nešto hrane. Očima im pokazujem zahvalnost iz dubine duše. Nadam se da će me usvojiti, bio bih poslušan kao nikada do tada!!! Nažalost oni samo sležu ramenima i kažu nešto kao - jadan mali, verovatno se izgubio.....

Osamnaest meseci: Pre neki dan sam prolazio pored škole i video mnoštvo dece nalik mojoj braći iz porodice. Prišao sam im bliže a jedna grupica je počela da me gađa kamenjem, glasno se smejući. Takmičili su se ko će me preciznije pogoditi. Jedan kamen me je pogodio pravo u oko i od tada više ne vidim na njega.

Devetnaest meseci: Neverovatno! Kada sam lepše izgledao, ljudi bi se i sažalili na mene. Sada sam veoma slab i izgledam užasno. Izgubio sam jedno oko i ljudi me teraju kada pokušam da se odmorim u njihovoj blizini.

Dvadeset meseci: Jedva se krećem. Danas su me kola udarila kada sam pokušao da pređem ulicu. Bio sam na pešačkom prelazu. Nikada neću zaboraviti zadovoljan izraz lica vozača koji me udario. Bolje da me na mestu ubio. Ovako mi je samo slomio zadnje noge! Bol je neizdrživ! Noge me ne drže. Jedva sam se dovukao do trave pored puta. Deset dana sam bio na suncu, kiši i hladnoći bez imalo vode i hrane. Nisam više u stanju da se pomerim. Sve me mnogo boli. Nalazim se na veoma vlažnom mestu i čini mi se da i dlaka počinje da mi opada. Neki prolaznici se prave da me ne vide, dok drugi govore jedni drugima da ne prilaze.
Skoro da sam bez svesti ali sam nekom unutrašnjom snagom uspeo da otvorim oči. Njen topli glas me probudio. "Jadni mala kuco, kako su te to ostavili". Sa njom je bio i jedan čovek u belom koji me pogledao izbliza i rekao: "Žao mi je, ali ne možemo ga spasiti. Najbolje da mu skratimo muke". Devojka je pristala dok su joj suze išle niz lice. Uspeo sam nekako da pomerim rep, pogledam je i zahvalim joj se što mi je pomogla da konačno pronađem mir.
U momentu dok sam osećao sitni ubod igle, pre nego što sam pao u večni san, pomislih:- Zašto sam se uopšte rodio kada me niko nije želeo?

ZAUSTAVIMO NASILJE NAD ZIVOTINJAMA!! BUDITE LJUDI!! Volite...

 

P.S. priču sad dobila, odnosno kopirala,radi boljeg "dozivljaja"...ukoliko zelite prosledite je drugima, ima dosta nacina za to.

 

Pre nekoliko dana sam pročitala članak o psu koji je visok dva metra i  verovatno je veći i od gazdarice! bila sam iznenađena. Naime star je tri godine, po imenu-Bumer je jasno da se ne radi o "našem" psu, a po izvoru ovaj pas je ptičar. Pošto ga vlasnici čuvaju u kući ,vodu pije sa česme odnosno slavine u kuhinji i to stojeći na sve četiri noge-neverovatno, zar ne? A jede 9 kg hrane nedeljno i težak je samo 81 kg. Vlasnica kaže da je njegov rep toliko dugačak i jak da obara sve predmete po kući,ali ga oni i pored toga vole i ne bi ga odbacili od njih.

Kako je poslednji Ginisov rekord u visina pasa bio 1,2metra, a to je bila danska doga koja je letos uginula, vlasnica ovog dvometraša je izjavila da misli da su Bumerove mere za Ginisovu knjigu rekorda. ZAISTA JESU... :)

 

U ravnicama zapadnih država SAD živi simpatična životinjica, rođaka veverice, po imenu prerijski pas. Ovaj mali glodar je snažan i debeo. Ima široku, zaobljenu glavu, kratak žbunast rep i kratke noge. Težak je od pola kilograma do kilogram i po. Glava i telo dugi su mu oko 30, a rep oko deset centimetara. Krzno mu je žućkasto, prošarano sedim dlakama, dok je na stomaku beličasto. Njegove tamne i kratke uši jedva proviruju iz krzna. Isto kao i kod veverice, oči su mu postavljene sa strane i omogućavaju mu široko vidno polje, tako da lako ugleda grabljivicu.

 

Piskutavi glas prerijskog psa podseća na pseći lavež. Najnovija istraživanja prirodnjaka pokazala su da ove životinjice imaju veoma složenu komunikaciju. Njihovo upozorenje na opasnost razlikuje se za svakog grabljivca. Prerijski pas nalazi se na jelovniku mnogih životinja, na primer, kojota, jazavaca, lasica, zmija, ali i sokolova, sova, orlova i gavrana. Kada se grabljivac približi, prerijski pas se uznemiri, laje da upozori susede, klati se gore-dole, a zatim beži. Pošto ne može da se brani, jedina nada su mu brze noge. Može da jurne brzinom od 60 kilometara na čas.

 

 

Kada štene dovedete u stan, njegov novi dom, kutak, korpu..očekivano je da će ono, ma koliko odraslo cvileti(plakati) što je i logično jer štenetu nedostaje majka kao i braća i sestre. Mnogi dreseri preporučuju stavljanje budilnika pored šteneta kako bi otkucaji sata štene umirila, ali i flaša tople vode bi mogla da pomogne.To je savršeno prirodan način pozivanja majke za koju misli da je negde izgubio. To će nakon nekoliko večeri prestati, naročito ako preko dana bude dobijao puno pažnje i ljubavi od Vas. Najbolji način da osigurate svoj san noću je da polako počnete da ga ostavljate samogu toku dana.Tako će njegovo cviljenje noću biti sve manje i neće smetati ni Vama ni komšiji. 

Pokušajte sa trikom da ga ostavite samog u prostoriji i korpi(mestu) gde spava. Dok radite kućne poslove i štene cvili nemojte mu prilaziti. Tek kada prestane dodjite do njega, pomazite ga i u zavisnosti od starosti počastite nekom poslasticom, na taj način će štene steći utisak da ga nagrađujete za nešto što bi trebao da radi a ne da bi se izborio za vašu paznju. Za nedelju-dve, kada se štene privikne na vaš dom, spavaće mirno i spokojno u svojoj korpi. Nemojte napraviti tu grešku da mu dozvolite da spava sa Vama u krevetu,čak nijedanput,osim ako ne želite da mu to postane stalno mesto spavanja. Ako će živeti sa ljudima štene mora da nauči da ostane na svom mestu.Naravno ovde nije kraj. Dalje slede problemi poput samoće kada Vi izađete iz stana, pas počne da zavija na sav glas, počne da glođe stvari, skače...no o tome u nekom od narednih članaka.

 

Sa obukom štenca da vrši nuždu napolju treba početi što pre je moguće. Psići, stari tri meseca, moraju da prazne bešiku na svaka od tri do četiri sata. Kada psa izvedete ponesite manje parče novinske hartije koja je upila mokraću. Kada štene oseti sopstvenu mokraću vremenom će shvatiti da treba da vršu nuždu napolju.  

Možda zvuči čudno ali ishrana odnosno potrebe naših ljubimaca se ne razlikuju puno od naših. Pre svega mislim na kuce i mace. Naime,kao što ljudi svakodnevno unose različite vrste vitamina,minerala, proteina, masti....tako i njima to treba pružiti. Za ishranu se koristi hrana zivotinjskog i biljnog porekla.Dok je hrana zivotinjskog porekla bogata belančevinama, mastima, mineralnim sastojcima i vitaminima, dotle je hrana biljnog porekla bogata ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima.

Zanimljiv je podatak da su kobasice i slične mesne prerađevine koje čoveku ne škode,veoma štetne za psa. Ono što je za njih najbolja hrana je svakako pareno ili  bareno: povrce,meso, riža,žitarice i naravno suva hrana u obliku granula i sve to naravno u pravilnom odnosu. Naravno u pravo vreme, uvek  na istom mestu, kašasta, umereno topla i  posoljena....