Malo mog iskustva..nek vam sluzi za nauk, da ne pravite greške koje sam pravila ja....

Pričali su mi: "Kraj leta, tada je došla je na ovaj ludi svet! Oke su joj bile zatvorene,nije ništa videla, kao i svaki pas po rođenju. Bila je jedna od tamnijih i sitnijih beba ali rasla je i napredovala bolje od svih!! Progledala je, dlaka je porasla, spavala je sve manje...Primila je prve vakcine, prošla kroz sve testove i dobila sve pohvale!!" ....90 dana,toliko je bila sa mamom i braćom! A onda je došao dan..dan kada će se odvojiti od njih, kada će ih sudbina razdvojiti.

Prvi dan je provela u kući! Ako bih je na trenutak ostavila samu počela bi da cvili, vrtela se po sobi i skakala po vratima! Eto prve greške-unela sam je u toplu kuću,dan je proleteo a veče koje je došlo je bilo hladno za nju! Onda je usledila prva noć! Prva u nizu mojih ne prospavanih noći i još jedna velika greška! Bila sam sa njom celu noć u šupici,spavala mi je na krilu, pokrila sam je bade mantilom!! Ona je mislila da sam joj mama a ja sam se tako i osetila!! Onda je došlo jutro i počela je da šeta po šupi-uzvrtela se, bila je gladna,a ja iscrpljena....DAN 1. PROŠAO SUPER KAKVI SU BILI OSTALI..