ČINČILA ili kako često čujemo u društvu:"mali miš" je nekad bio ekonomski upotrebljivana životinja, tačnije njeno krzno.Zašto?

Činčile ne poseduju lojne niti masne žlezde, zbog čega nema ni neprijatnog mirisa. Za razliku od ostalih sisara kod kojih iz korena raste jednaa dlaka, kod činčila iz korena raste 50-60 dlačica. Zahvaljujući odsustvu pomenutih žlezda, krzno nikada nije priljubljeno uz telo, već stoji uspravno. Ovo su samo neki faktori koji označavaju da je njihovo krzno najkvalitetnije što je dovelo do ogromne potražnje za njim.

Danas veliki broj se odlučuje da ima činčilu kao ljubimca zahvaljujući ljupkom izgledu dok je jedan deo apsolutno gadljiv pri samoj pomisli na ove male krznaše. Ono što važi za glodare poput hrčka važi i za njih, tu nema velike razlike,međutim ukoliko želite da ostvarite emotivnu interakciju sa svojim ljubimcem neophodno je posvetiti mu pažnju. Ne postoji univerzalno pravilo kako zadobiti njihovu ljubav. Ne vole druge jedinke u kavezu..za druženje ste joj samo Vi dovoljni.

Ono što je za njih karakteristično je da im je životni vek 15-20 godina, tako da je činčila jedna od ljubimaca za koje se možete vezati, jer pravilna i adekvatna ishrana i higijena su ono što se podrazumeva da trebate da pružite ljubimcu a činčila osim malo pažnje samo to traži.

Često se zapitam zašto se odgajivači bave odgojom i prodajom,pre svega,pasa?

Da li oni zapravo vole životinje ili je to čisto profita radi?

U potrazi za kupovinom odnosno nabavkom ljubimca ljudi uglavnom prelistavaju oglase i traže adekvatnu rasu psa ne bi li ga zvali svojim ljubimcem! Tada obično pitaju za pedigre i razne druge stvari koje smatram da su apsolutno ne bitne!

Zar nije bitno da je pas na prvom mestu zdrav i naravno u zavisnosti od dopadljivosti, želje ili potrebe, veliki, jednobojan, šaren...i slično.

Imala sam priliku da prilikom da slušam jednog, sada već uspešnog odgajivača, kako je on zapravo počeo da se bavi tim poslom i verujte ostala sam bez komentara. Naime on je kao i svi mi iz želje da deci pruži "prijatelja" kupio psa bez ikakve pomisli da će jednog dana biti na mestu na kom je sad,a verujte na zavidnom je mestu. Osećala se emotivna strana te njegove priče od samog početka i tih godina provedenih sa tim psom, međutim kada je nastavio priču u bliskoj prošlosti i sadašnjosti zapitala sam se da li tu idalje postoji ljubav prema psima. Činjenica da je supruga napustila posao zarad pasa, da su im oni kao deca koju naravno imaju...nisam znala šta da mislim. Kada sam potom videla diplome i pehare i slušala tog gospodina kako je ponosan na svaki taj pehar, opet sam se zapitala...Naslućivala sam da se radi o čistom "biznisu",mada to ni dan danas ne mogu da potvrdim sa sigurnošću....

Većina vaših prijatelja se hvali kako ima ljubimca i kako ga voli, zar ne? Naravno, vole ga inače ga ne bi čuvali odnosno gajili...pod ljubimcem spadaju i akvarijumske ribice,ptice i druge zivotinje međutim većina nas ima kucu ili macu za ljubimca.

Pitanje koje se postavlja je :"Da li je njihov ljubimac srećan?" Svakako mu je bolje od većine lutalica koji danonoćno lutaju ulicama, o kojima niko ne brine i koje retko koji prolaznik nahrani, ali kako čoveku, tako je i ljubimcima potrebno mogo više od hrane i toplog doma!

Zato vašem ljubimcu pružite više od toga! Pružite mu pažnju jer je ona potrebna i njima. Neka oseti da ga volite, da zaista uživate u igri sa njim, da se ona rečenica:"moram da prošetam psa" ne izusti sa vaših usana. Uživajte u šetnji i igri sa vašim psom, nek vam to bude zadovoljstvo...NEGUJTE GA I VOLITE, BEZUSLOVNO, KAO ŠTO ON VOLI VAS!