Često se zapitam zašto se odgajivači bave odgojom i prodajom,pre svega,pasa?

Da li oni zapravo vole životinje ili je to čisto profita radi?

U potrazi za kupovinom odnosno nabavkom ljubimca ljudi uglavnom prelistavaju oglase i traže adekvatnu rasu psa ne bi li ga zvali svojim ljubimcem! Tada obično pitaju za pedigre i razne druge stvari koje smatram da su apsolutno ne bitne!

Zar nije bitno da je pas na prvom mestu zdrav i naravno u zavisnosti od dopadljivosti, želje ili potrebe, veliki, jednobojan, šaren...i slično.

Imala sam priliku da prilikom da slušam jednog, sada već uspešnog odgajivača, kako je on zapravo počeo da se bavi tim poslom i verujte ostala sam bez komentara. Naime on je kao i svi mi iz želje da deci pruži "prijatelja" kupio psa bez ikakve pomisli da će jednog dana biti na mestu na kom je sad,a verujte na zavidnom je mestu. Osećala se emotivna strana te njegove priče od samog početka i tih godina provedenih sa tim psom, međutim kada je nastavio priču u bliskoj prošlosti i sadašnjosti zapitala sam se da li tu idalje postoji ljubav prema psima. Činjenica da je supruga napustila posao zarad pasa, da su im oni kao deca koju naravno imaju...nisam znala šta da mislim. Kada sam potom videla diplome i pehare i slušala tog gospodina kako je ponosan na svaki taj pehar, opet sam se zapitala...Naslućivala sam da se radi o čistom "biznisu",mada to ni dan danas ne mogu da potvrdim sa sigurnošću....